Autor: Goran Milić, predsjednik Saveza samostalnih sindikata Vojvodine

Obzirom da je ove godine Međunarodna organizacija rada odstupila od svoje prakse i nije opredelila konkretnu temu za obeležavanje dana dostojanstvenog rada, mi smo u Savezu samostalnih sindikata Vojvodine opredelili da se osvrnemo na realnu sliku –  stvarnost u sferi rada u Srbiji.

Nažalost, i nakon osam godina obeležavanja svetskog dana dostojanstvenog rada u Srbiji ne možemo se pohvaliti značajnim pomacima u  dostizanju međunarodnih standarda dostojanstvenog rada. Dostojanstven rad podrazumeva radno mesto na kome se zarađuje pravična zarada i gde postoje bezbedni i zdravi uslovi rada, rad bez pritiska, ugnjetavanja, diskriminacije, mobinga, zapošljavanja bez korupcije i partijske pripadnosti.

Međutim, svakodnevnica nam i danas donosi sve drugo sem dostojanstvenog rada!

Suočeni s velikom i dugotrajnom nezaposlenošću i nemogućnošću pronalaženja odgovarajućeg posla, danas je većina ljudi u Srbiji, nažalost, srećna da radi, pa kakav god taj rad bio, odnosno rade posao za koji nisu adekvatno plaćeni i  u nebezbednim uslovima.  Osnovno obeležje rada u Srbiji  je preopterećenost obavezama i prekovremeni rad,  koji se vrlo često i ne vrednuje. Uvereni smo da su kod zaposlenih  na crno (o čijem broju nažalost nadležne institucije, a ni mi u Sindikatu, ne raspolažemo preciznim podacima) podaci o dužini radnog vremena i visini zarade porazni.

Tamo gde, nakon dve i po godine,  ne možemo da značajnije pomerimo granicu minimalne zarade nema dostojanstvenog rada! Minimalna cena radnog sata za 2017. godinu iznosiće 130 dinara, što je za devet dinara više nego što je sadašnja vrednost minimalne satnice. Minimalna mesečna zarada koja je sada, u proseku, oko 21.000 dinara, biće viša u 2017. godini za oko 1.500 dinara i iznosiće oko 22.500 dinara. Svedoci smo stalnog rasta troškova života – cena osnovnih životnih namirnica, struje i ostalih komunalnih troškova, čiji se rast tokom 2017. godine ne može ni  predvideti. Jasno je da ovo povećanje minimalne zarade neće doneti veći standard ogromnom broju zaposlenih koji je primaju.

Nema dostojanstvenog rada dok zaposleni strepe za svoje radno mesto i zarađenu zaradu. Nema dostojanstvenog rada u preduzećima gde zaposleni svoje  pravo na zaradu moraju da ostvaruju štrajkovima. Nema dostojanstvenog rada u državnim apotekama sa praznim rafovima, gde farmaceuti sa neredovnim i umanjenim zaradama građanima objašnjavaju da nema ni osnovnih lekova i upućuju ih u privatne apoteke, gde će se snabdeti lekovima po profitabilnim cenama.

Tamo gde su radnici izloženi stresu nema dostojanstvenog rada! Sve strukture zaposlenih  / proizvodne, uslužne delatnosti, zdravstvo, obrazovanje, pravosuđe, uprava, javna preduzeća/ u Srbiji su već duže vreme izloženi konstantnom pritisku i strahu od otkaza.  Tako da je danas u Srbiji  gotovo neizbežno podleći stresu vezanom za radno mesto. To je stanje s kojim se pre ili kasnije susretne svaki radnik bez obzira na zanimanje, godine starosti, pol. A činjenica je da je konstantan  stres  podloga za bolest radnika koja ostavlja nesagledive i nepopravljive posledice za radnika, porodicu, radnu sredinu, ali i širu zajednicu.

Pored iznetih problema u sferi zaštite prava zaposlenih u Srbiji koji su egzistencijalne prirode, pitanja zaštite privatnosti su često u drugom planu. Nema dostojanstvenog rada dok zaposleni pri radu strepe da ne učine pogrešan korak, pod budnim okom kamera koje se sve više postavljaju u proizvodnim pogonima i ustanovama.

Članovi sindikata, a i građani Srbije već dugo su svedoci sve dubljeg socijalnog raslojavanja, brzog  porodičnog ulaska u krug siromaštva, rada bez potpisanih ugovora, bez prava na godišnji odmor, bez određenog radnog vremena, bez prava na redovnu i dostojanstvenu zaradu, bez prava na bezbedno radno mesto, bez zdravstvenog i penzijskog osiguranja, sporog zapošljavanja, zapošljavanja preko veza i vezica, odlaska stručnjaka svih profila iz zemlje …..  !

Dosadašnje iskustvo pokazuje da postojanje samih zakonskih propisa nije dovoljno, već je potrebna njihova dosledna primena kako bi se ono što je u njima propisano u praksi primenjivalo bez propusta. Vidljive rezultate na otvaranju produktivnih radnih mesta očekuje i veliki broj nezaposlenih, koji su u najproduktivnijem životnom dobu ostali bez radnog mesta usled neuspešnih privatizacija, stečajeva  i likvidacija –  do skoro uzornih i likvidnih preduzeća.

Očekuje brže i konkretne rezultate i armija nezaposlenih, obrazovanih mladih ljudi koji nemaju strpljenja, a ni mogućnosti, da godinama obilaze šaltere služba za zapošljavanje.

Na Međunarodni dan dostojanstvenog rada sa pravom očekujemo da Vlada Srbije  stvori privredni ambijent koji bi radnicima omogućio da rade i zarade platu dovoljnu za dostojan život!

Očekujemo da se razvija osećaj sigurnosti radnika na radnom mestu!

Očekujemo da se  pri zapošljavanju radnika ne zahteva potpisivanje bianko otkaza i odgovori na pitanja o planiranju porodice, da se radnici ne otpuštaju samo zbog njihovih godina, da se isplaćuje ono što je zarađeno, da se poštuju pravila o bezbednosti i zdravlju na radu, da se smanji diskriminacija prilikom zapošljavanja i na radnom mestu – jednom rečju da stremimo ka Srbiji u kojoj će rad biti dostojanstven.